Обележавање Дечје недеље
Тема Дечије недеље била је Мама,тата, хоћу сестру ил' братапосвећена родитељима, па су ученици решили да их подсете како је то бити дете. Припремљене су игре из Забавника из '73. године ( који смо пронашли у школској библиотеци ). Своје родитеље вратили су у времеплов њиховог одрастања и оживели време када су се улице ориле од дечје граје. И родитељи и ученици и наставници уживали су у играма: Скочи – камичак , Ћорава школица, Отмица, Одбрана тврђаве које су припремили редом ученици првог разреда са учитељицом и учитељицом продуженог боравка, ученици петог разреда са наставником математике и ученици шестог разреда са наставницом срспког језика.
Поред Одељењских игара организоване су и групне игре у којима су учествовали ученици и нижих и виших разреда: Лимбоденс, Плес са балонима, Трка везаних ногу и велика Игра без границакоја је састојала од више игара. У свакој од ових игара ученици су морали да покажу вештине, умеће, сналажљивост, колективни такмичарски дух и међусобну сарадњу. Током недеље организован је пријем првака у Дечији савез где су чланови Ђачког парламента припремили приредбу добродошлице за прваке.
Недеља је протекла у сјајној атмосфери и веселом расположењу. Ученици су уживали у свакој игри, а неке од њих и даље радо играју за време одмора. Увидели су да за игру није неопходан компјутер, џојстик и нет, већ да су најлепше игре онеорганизоване у природи уз грају и смех вршњака.
У организовању и реализовањау игара помогли су наставници: Ања Ђорђевић, Драган Ивановић, Дејан Ранђеловић, Миша Милутиновић, Милош Митровић, Зоран Милићевић, Данијела Живадиновић, Виолета Глишић, Сузана Недељковић, Биљана Радовановић и Славица Гаврић, као и педагог Бобан Антић.
Ања Ђорђевић и Данијела Живадиновић
Дан школеНаша школа може се похвалити дугом традицијом. Овог 5.марта прославили смо 169.година постојања. Било је много разлога за славље ове године. ОШ ,,Јеремија Илић Јегор'' може се похвалити највећом оценом (4 ) добијеном у екстерном вредновању, што је велики успех за једну малу сеоску школу. Наставници и ученици одлучили су да овај Дан школе прослављају два дана. Први дан почео је маскенабалом – и ученици и наставници маскирани су одлазили на часове, решавали математичке проблеме, проучавали токове афричких река, разматрали употребу глаголског придева радног и трпног, ломили језик француским изговором... Након часова славље се наставило у великој трпезарији школе где се уз веселу музику и плес бирала најбоља маска у категорији ученика и наставника, а затим се организовало такмичење у лимбоденсу – ученици против наставника, где су, ипак, ученици извојевали тесну победу.
Дан школе започео је свечаним пријемом гостију – ученика и наставника из ОШ,,Владислав Петковић Дис'' из Грљана. За ученике је организован спортски окршај у фудбалу и стономтенису. Гости су се показали као бољи фудбалери ( 3-6), док су наши ученици остали несавладани у стономтенису ( 5-2). Чланови новинарске секције Јеремија пресс продавали су својим друговима, гостима, наставницима и родитељима школски часопис. Ове године, по први пут у историји школе, школски часопис уредили су само ученици. У њему се могу наћи извештаји, репортаже, вести, интервјуи који су ученици у сарадњи са наставницом српског језика писали након својих новинарских задатака – Ромулијана ( интервју са археологом ); посета Дому здравља ( интрвјуи са докторима и сестрама ); одлазак на 3 D пројекцију анимираног филма; одлазак на манифестацију Ноћ књиге ( интервјуи са посетиоцима ); све школске активности ( Европски дан језика, 200 година од Његошевог рођења; Средњовековни витезови и њихова кухиња, Безбедност у школи, Игре без граница, квиз Свезнање...). Захваљујући спонзору ученици су могли да продају свој часопис и зарађени новац приложе у касицу новинарске секције.
Најлепши део дана била је приредба поводом Дана школе. Било је ту дивних рецитатора, песама и плеса, како на српском тако и на енглеском језику, скечева, глуме... посебну пажњу публике привукла је песма Семафор ( која говори о правилима понашања у саобраћају ), игра Ча-ча слајд на енглеском, песмица Чоколада у којој су деца певала о омиљеним намерницама, енглеска песма Old Mac Donald had a farm, као и драмски комад Снежана и седам патуљака. Гости, родитељи и ученици уживали су у приредби.И ученици и наставници потрудили су се да ова приредба буде шаролика и занимљива.Ова година била је само увертира за наредни јубилеј - 170 година постојања школе, чије су припреме већ почеле.
Професор српског језика Ања Ђорђевић
О радној култури ученика“Што чујем заборавим,
што видим запамтим,
што урадим то знам”.
(Кинеска пословица)
Образовање је процес стицања знања, вештина и навика неопходних за живот и рад.Резултат тога је образован човек.Да би неко био образован мора да учи, дакле да уложи одређени напор,труд-да буде активан.
Један од основних разлога зашто се код ученика јављају отпори и тешкоће у виду интелектуалне лењости или одбојности према учењу у школи је тај што је интелектуална делатност (учење) за разлику од физичке, много сложенија, захтева мисаоно активирање, већу мотивисаност и снажнију вољу.
За правилно и успешно формирање радне навике и културе, готово су пресудни почеци дечјег учења у породици, предшколској фази и у основној школи.Ако се тада не формирају навике интелектуалног рада, односно учења, то ће битно негативно утицати на даљи ток школовања младих.Нарочито је важно да у породици буде цењена књига, знање, образовање, да се о томе често говори и позитивним примерима илуструје.
За успешно учење у школи потрбна је шира радна култура.Њено формирање почиње кроз дечју игру када дете «ради» имитирајући одрасле, жели да им «помаже» и у пословима у којима још није кадро али га баш зато неодољиво привлаче.Ту жељу и покушаје не треба спутавати:»Не дирај!»,Не,поломићеш»!Напротив, дозволити му да покуша, макар се и испрљало, макар и нешто поломило.
Негативан однос према раду и учењу деца стичу најчешће од родитеља када чују:»Морам на посао», «Морам у продавницу», и тд.То «морам» деца често чују.Кад би деца видела како одрасли без гунђања и отезања одлазе на посао, када би радије прихватали радне послове у кући, то би било и оно право и ефикасно радно васпитање.
О значају радне културе и навике писали су многи умни људи.Најлепшу причу и велику истину о раду написао је пре много година грчки баснописац Езоп.Добро је да на њу подсетимо.
Сељак и његови синови
«Осетивши да му се ближи смртни час, неки сељак зажеле да његови синови науче да обрађују замљу.Стога их позове и рече:-Децо моја, ја већ одлазим с овог света, а ви ћете бити срећни и богати ако нађете оно што је у нашем винограду сакривено.Они помислише да је тамо сакривено благо.Зато после очеве смрти прекопају сву земљу око чокота, али не нађу благо.Виноград им, међутим, лепо окопан, донесе обилан род.»
Велики француски филозоф и педагог Русо писао је да је сваки беспослен грађанин лопов (не радећи живи на нечији рачун).
Да би дете знало оно мора да учи на принципу «уради сам».Све што може дете не треба да раде одрасли, тамо где још не уме, а може-научити га корак по корак.За то треба времена и стрпљења али је најбоља инвестиција, родитељи ће имати праву одмену већ од девете, десете године.
Ови ће се послови постепено проширивати на техничку, информатичку, саобраћајну и културу заштите на раду и у свакодневном животу-тако ћемо од детета створити вредног и радног човека коме рад представља задовољство а не терет.
Савремена реформа наше школе такође у први план истиче «активно учење», што самосталније учење и рад ученика на часу, а наставник поприма улогу водитеља.
Педагог школе: Бобан Антић |
Претрага
Дуално образовање
Школски документи
Контакт
